Sandra ♥ Drago

Tweet

Samo ćemo napisati da nam je izuzetno drago što smo, zajedno sa fotografom Snežanom Knežević, usrećili ove divne mladence i što je po našem mišljenju nagradno fotografisanje definitivno otišlo u prave ruke… Pomenućemo još i našu prijateljicu i saradnicu Draganu D Make Up koja je šminkala mladu i tu naše pisanje prestaje. 😉 I počinje romantična i simpatična priča o njihovoj ljubavi koju je sa nama podelila Sandra. A priča ne bi bila prava priča da je ne prate i lepe fotografije…

*****

Zamislite jednu tipičnu štreberku usred priprema za januarki ispitni rok prve godine faksa. Ako niste imali prilike da je vidite uživo ili u američkim filmovima, scena izgleda otprilike ovako: knjige na noćnom stočiću, knjige u kuhinji, gomile knjiga i papira po radnom stolu, i iz njih viri jedan žbun raščupane kose, stara trenerka, naočari i podočnjaci od pet dana nespavanja… To sam ja. I prekida me zvuk sms-poruke mog druga Duleta, koji me zove na kafu, pošto ne želi da se pretvorim u ludog naučnika koji priča sam sa sobom. Ja na početku odbijam poziv. Dule nastavlja da šalje poruke da vidi jesam li dobro, kako ide učenje, koliko još ispita imam, kad sam zadnji put svetlost sunca videla i ja shvatam da ću pre završiti razgovor ako odem na kafu sa njim, nego ovako da se beskrajno sms-ujem…. Pretvorim se ja ponovo u sebe (obučem nešto pristojno, kamufliram podočnjake, izvadim papire i olovke iz kose… 🙂  i odem u „Irish bar“ da se nađem s Duletom.

Slučajno se tu zadesio i njegov drugar Drago. Pričali smo, i ja sam počela da im kukam na moje ispitne, ljubavne, i ostale probleme, pa je drugar Drago u šali kao konstruktivni predlog za rešenje mojih problema rekao: „Udaj se ti lepo za mene i nećeš imati nikakav problem“. Ja sam rekla: „Može, ali prvo moram da završim faks“, on se složio s tim, a nakon toga sam otišla da se posvetim učenju za moje prve ispite…. Moram napomenuti da nam je to bio prvi razgovor u životu. 🙂

Posle toga se par puta desilo da se Drago „slučajno“ zadesi s Duletom kad ja idem na kafu sa njim (i dan danas kaže da je to zaista slučajno tako bilo, ali sumljiv mi je jako), pa smo krenuli Drago i ja sami na bazen, pa na kafu posle bazena, i…. 28.03.2010. na Petrovaradinskoj tvrđavi započnemo jednu ljubavnu priču… Par meseci kasnije bili smo na jednoj svadbi u restoranu „Kesten“ i ja sam rekla da ću, ako se ikada budem udavala, tamo da se udam i da imam ljubičaste mašne i cveće u visokim vazama kao što je tada sala bila dekorisana.

Drago je i tu rekao: „Može, onda ćemo ovde da se venčamo“, i za prvu godišnjicu me je na tvrđavi zaprosio (ovaj put ozbiljno). Ja sam pristala, ali opet uz ograničenje: „Može, ali moram prvo da završim faks.“ I on je čekao, a ja sam učila, i tako smo se ove godine, kad sam ja (konačno) završila fakultet,  25.07.2013. venčali. U „Kestenu“. I imali smo ljubičaste mašne i visoke vaze.

Što se same organizacije venčanja tiče, ja sam mislila da mi samo treba da odemo u „Kesten“ i da kažemo da želimo da se venčamo tog i tog datuma, ljubičaste mašne i visoke vaze, i da je to to. A kad smo krenuli da obilazimo restorane (da vidimo kako druga mesta izgledaju), pa kad su nam dali gomilu vizit karti za bendove, za fotografe, za rasvetu, za dekoraciju, za ne znam ni ja šta… Onda sam videla da tu ipak ima malo više posla…. I krenula sam da tražim po internetu fotografe i preporuke za fotografe, i google mi je izbacio Klikovu nagradnu igru. Osim te nagradne igre, pronašla sam još gomilu korisnih saveta na sajtu (onaj planer šta sve treba uraditi pre venčanja mi je odličan!!!!), i gomilu interesantnih ideja i vesti na facebook stranici, i bukvalno sam se preko Klika ja „navukla“ na pripremu venčanja (Drago mi je čak želeo zabraniti pristup stranici pošto su mi svakodnevno „nicale“ nove ideje šta bi nam sve trebalo na venčanju, a budžet nam je nažalost bio ograničen).  Kad smo osvojili nagradu, čuli smo se sa Snežom, i dogovorili smo se sa njom da nam ona fotografiše celu svadbu.

Na dan venčanja je, ukoliko izuzmemo nervozu i neprospavanu noć, sve bilo zaista savršeno. Restoran je bio divan (dobili smo uz restoran i kompletnu cvetnu dekoraciju koju ja nisam birala, ni videla do venčanja, a kad sam ušla u salu videla sam da  je cveće identično kao i moj bidermajer, ni sama ga ne bih bolje odabrala), hrana je bila fenomenalna, Trend bend odličan, venčanica savršena… Stvarno smo odabrali jedan odličan tim ljudi, koji svoj posao radi izuzetno kvalitetno i što se mene tiče sve je bilo kako treba…

Ali zato je na dan nagradnog fotografisanja nastao problemčić. U 6 smo se trebali naći sa Snežanom i sa Slavicom na Salašu kako bismo mogli napraviti lepe fotografije pre nego što padne mrak… Našminkala se ja, sredila kosu, oblačim venčanicu… I nema one pertle za zatezanje venčanice! Pretražili smo oboje celu sobu, celih sat vremena smo tražili i nema je! Jedino logično objašnjenje je da je ostala u restoranu, pošto sam se kad su svi gosti otišli presvukla u neku običnu haljinu…  Zovemo Snežu da otkažemo slikanje, ona se ne javlja, ja sam se rasplakala, Drago zove tetka Zorku (vlasnicu restorana) i već skida kravatu i košulju, i  u momentu kad se tetka Zorka javila, vidi pertlu kako visi na kvaki od (belih) balkonskih vrata… Stopila se s vratima tako da je ni jedno od nas dvoje nije videlo…. Tada je već bilo 6h… Žurimo u kola, usput popravljam šminku, Sneža zove, objašnjavamo joj da kasnimo, ona kaže da će nas ipak sačekati, i mi stižemo na Salaš oko pola 7-7…

Sunce zalazi, i teško je napraviti dobre fotografije, ubrzo pada mrak i tek kad je već Sunce zašlo videli smo divno iznenađenje koje ste nam vi (dve Marine) spremile. Napravili smo još par snimaka u mraku, ali nažalost već je bilo jako kasno i nismo uspeli da uslikamo burme i poklončić za burme koji ste nam napravile…

Bilo nam je baš krivo što nismo uspeli barem da vas ispoštujemo i da fotografišemo to što ste napravile, tako da smo na medenom mesecu odlučili da i mi za vas uradimo nešto lepo, i napravili smo jednu malu razglednicu za Klik u Grčkoj… Ovo veliko kamenje koje se vidi u pozadini morskih fotografija burmi trebalo je da gradi „zid“ da nam burme i male kamenčiće kojima smo ispisivali „klik do venčanja“ ne odnese more, ali taj „zid“ nije dobro funkcionisao, pa smo kamenje pomerili u stranu… Ali jedna mala devojčica nam se pridružila u skupljanju kamenja, i konstantno je donosila velike kamenčiće na našu gomilu, tako da smo na kraju od tog velikog kamenja napravili dva srceta, koja se na fotografijama samo delimično vide….

Fotografije sa venčanja dobili smo tek kad smo se vratili sa mora, i zaista ne mogu da odredim koja mi je najbolja, kad su sve divne divne predivne. Snežana i Slavica su uhvatile najvažnije i najlepše momente, a jedan (možda blesav ali meni predivan) detalj je to što nam Sneža slike koje smo izradili nije upakovala u one obične najlonske fotografske kesice, nego u ukrasne kese kao one za rođendanske poklone (pošto smo imali 5, 6 foldera slika za izradu mamama, bakama, tetkama, ujnama itd.).

Za kraj evo nekoliko mojih saveta budućim mladama:

*** Učlanite se u grupu Klik Do Venčanja, pošto ja lično zaista ne znam kada bih se setila svih detalja, koje treba rešiti pre venčanja

*** Angažujte Snežu za fotografa, jer se venčavate samo jednom u životu i bitno je da imate 103857346567423676529 lepih fotografija u venčanici, a Sneža će vam pomoći da odaberete one najlepše

*** U svakom trenutku znajte gde vam je pertla za venčanicu 🙂

*** Bitno je imati savršen restoran, savršen bend, savršenog fotografa i savršenu dekoraciju. Ali na dan venčanja najbitnije je imati savršenu osobu kraj sebe – and nothing else matters (naš prvi ples) 🙂

*****

Neopisiv je osećaj sreće koji smo imale nakon što smo primile poklončić od vas dragi naši mladenci!!! 🙂 🙂 🙂 Divni ste ljudi! Ovo je jedan veliki podstrek da nastavimo da se trudimo da i budućim mladencima ostvarimo sve njihove želje na dan venčanja. Jedno veliko HVALA još jednom i srećno u braku… 😉

*Fotografija iz ovog posta se ne smeju koristiti bez prethodnog odobrenja!