Jelena ♥ Aljoša

Dragi naši, ponovo imamo za vas jedno jako zanimljivo venčanja koje poprilično odstupa od onoga što mnogi smatraju da se mora ispoštovati. Još jednom naglašavamo, kad je vaše venčanje u pitanju, mora samo ono što vi želite. Primere su vam do sada dali Branka i Ćata, Olivera i Bojan, Tijana i Sima, Nina i Emil.

Sada će vam Jelena i Aljoša ispirčati kako je u njihovom slučaju sve proteklo.

Najpre bismo naglasili da smo mi od starta naše venčanje po nekima zakomplikovali, a po nama znatno olakšali i napravili ga tako da nam to bude najbolji provod ikad. Mi smo zapravo odvojili ceremoniju venčanja sa porodicom i najbližim rođacima od velike žurke za svoje prijatelje i mlađe rođake.

Venčali smo se 1.maja i nakon toga priredili ručak na kome su bili samo najbliži, a onda smo dva dana kasnije (što se ispostavilo kao dobra ideja, jer se zaista odmorite sledeći dan) napravili pravu žurku sa gomilom drugara i mlađih rođaka, zapravo sa svima koji se uklapaju u taj koncept.

Počinjalo je uveče, posle 19 časova, a u 20.30 smo imali svečano prikazivanje snimka venčanja na video-bimu (snimak smo prethodni dan montirali), bacanje bidermajera i prvi ples. Na taj način su i prijatelji prisustvovali našem venčanju.

Generalno, ovo odvajanje venčanja nam je dalo mnogo više slobode i u samoj organizaciji. Nismo morali da razmišljamo o tome da li će se muzika dopasti starijima, da li će im faliti sarma i velika torta na tri sprata i kako će reagovati na to da ne nosimo klasičnu venčanicu i odelo. Odabrali smo muziku koju smo želeli, ketering koji je bio savršen i kolačiće koje su na kraju svi hvalili i mnogi poneli kući kao uspomenu, budući da su bili lepo upakovani. Dekoraciju i naš izgled smo sami osmislili i uz veliku pomoć prijatelja, divnih kreativnih ljudi i bez problema i realizovali. Ta varijanta iziskuje malo više vremena, ali je neuporedivo povoljnija i originalna pre svega. Sami smo osmislili pozivnice, bedževe, kartice sa brojevima stolova. Bedževi su najbolje i najpovoljnije rešenje, to je ujedno i poklon svakome gostu. Bidermajer je bio poklon od divne drugarice Tamare i rad Gagorigami studija koji su ga prilagodili mojoj haljini. Haljina, frizura, šminka… sve uz pomoć fantastičnih devojaka koje su unele puno svoje kreativnosti i poslušale sve moje želje, ideje i predloge.

Takođe, ispostavilo se kao dobro, a to savetujemo svakome ko pravi ovakvu vrstu venčanja/žurke da se odmah po čestitanju, takoreći s vrata, fotografišu sa gostima jer kasnije niti imate vremena niti je u gužvi i euforiji koja vas drma moguće da se sa svima fotografišete. Još jedan savet – odaberite da fotografije budu što spontanije, veoma je važno da imate fotografa koji ima oštro oko i koji će bar delimično preneti atmosferu. Fotke gostima kasnije možete poslati mailom ili poštom (nama su gosti ostavljali svoje mailove i adrese na ulasku).

Ako želite da svi gosti đuskaju, barski stolovi sa tek po nekom stolicom uz evenutalno neki separe su idealno rešenje, ako goste stavite za sto i stolice, velike su šanse da će dobar broj njih tu i ostati celo veče.

Na kraju i najvažnije, bitno je kako se vi osećate i samo vi, žurka koju smo organizvali je oboma daleko preko očekivanja, budući da smo obično slušali priče kako su mladenci prenervozni, izgubljeni i ne uvek zadovoljni. To kod nas definitivno nije bio slučaj, a pritom su i svi gosti bili veseli i što je najvaznije – zabavljali su se, umnogome zato što smo im i mi sami slali takve vibracije; čak su i naši roditelji, koji su došli samo da pozdrave drugare, ostali skoro do kraja… iako nisu znali više od pola pesama sa repertoara (narodnjaka uopšte nije ni bilo)… Još jedna prednost je što, ako želite možete celo vece provesti u patikama i to je sasvim u redu. 🙂

Sve u svemu, vredi uložiti samo malo više truda, na dekoracijama, pozivnicama, bedževima i sopstvenom keteringu ćete uštedeti mnogo, a žurka će vam se u krajnjoj liniji svakako isplatiti ako gledate i tu stranu. Nas su npr. naši gosti “poslali” na medeni mesec na Karibe. 🙂