Ivana ♥ Miloš

 

Imam super drugara, Rastka, koji godinama pravi mini žurke u stanu kada god njegova mama negde otputuje. I uvek sam volela da odem tamo, jer je super društvo i opuštena atmosfera. A i Rastko ima tog jednog druga sa kojim volim da ćaskam, baš se nekako kapiramo. Super dečko. Zove se Miloš.

Eto, tako je počelo. Kada smo se upoznali, oboje smo bili u dugim vezama. Volela sam da pričam sa njim, uvek je bio zreliiji i pametniji od 90% svojih vršnjaka. Davao mi je dobre savete za moju tadašnju vezu koja je bila u krizi.

Sledeća žurka kod Rastka je bila godinu i po dana nakon što smo se Miloš i ja poslednji put videli, jer smo se na nekoliko tih okupljanja mimoilazili.

Ovaj put smo oboje bili singl, ali smo komentarisali kako želimo da budemo singl neko vreme jer treba da se ohladimo od svega. Uh, rekla, kazala… Svega nekoliko sati kasnije se to promenilo!

Rekla sam samoj sebi kao ću ga iskulirati jer mi je potrebno da budem sama… ali, ko još može da kontroliše život? Stigla mi je poruka, poziv na piće, i prihvatila sam. Videli smo se jednom, drugi  put, treći put… tri nedelje kasnije sam shvatila da je on moja srodna duša. Eto, tako brzo. Želimo potpuno isto od života. Volimo iste stvari, hejtujemo iste stvari… on je Taj, znala sam.

On je onda dobio posao na godinu dana van Beograda. Tačnije, u Zaječaru. Pitao me je da idem sa njim, i bez trunke razmišljanja sam rekla DA. Drugo Da usledilo je 7 meseci kasnije kada me je pitao da se udam za njega. Onda smo se vratili u Beograd. Treće, i finalno DA se dogodilo 29.06.2013. godine.

Venčanje smo pravili u rodnom selu mojih roditelja, Putnikovu (opština Kovačica, Banat), koje i ja doživljavam kao takvo, jer sam tamo svaki mogući raspust.

Ceo maj i jun ove godina padala je kiša. Bila je očekivana kiša i na naš dan. Koliko sam samo patila. „To je zato što si lizala šerpe i lonce“, rekao mi je tata. Zamalo da postanem sujeverna zbog toga.

29. jun je osvanuo i bilo je prelepo vreme; 24 stepena, sunčano, ne previše toplo. Taman. Savršeno! A svuda po Srbiji (sem u opštini Kovačica) je lila kiša kao iz kabla. Kažu, u Beogradu oluja. Bila sam toliko srećna, i dan mi je odmah počeo u predivnom raspoloženju.

Bilo je prelepo. Opušteno. Crkveno venčanje je bilo u najmanjoj crkvi na svetu u Putnikovu, a slavlje je bilo u restoranu Glamour u Kovačici.

Gosti su bili oduševljeni muzikom (Beogradski duo bend), a i mi smo im priredili jedno malo iznenađenje; dok smo plesali valcer uz pesmu „A thousand years“ od Kristine Peri, u jednom trenutku se pesma prekinula, svi su mislili da je tehnički kvar u pitanju, a onda je počeo Gangnam Style. Ljudi su vrištali, tapšali, i uživali u našoj maloj predstavi.

Sve je u dobroj organizaciji  – moto je mog fakulteta (Fakultet organizacionih nauka) kojim sam se i ja vodila. Sve sam organizovala na vreme, sve sam zapisivala i vodila računa. Svadba se na kraju sama po sebi isplatila, a od „kusura“ smo otišli i na Medeni mesec u Kušadasi i svašta nešto još. Učestvovala sam i u nekim nagradnim igrama, a najviše sreće sam imala u nagradnoj igri salona Odiva, gde sam osvojila besplatno iznajmljivanje venčanice. Ako se sve organizuje i istraži na vreme, u mnogo čemu može da se uštedi.

Cvetiće za kićenje i poklončiće za goste sam sama pravila (naravno uz pomoć porodice i prijatelja), bidermajeri su bili iz Dolce Vita Dekoracije (dva – jedan za mene, a jedan za bacanje), što je opet velika ušteda jer su mnogo jeftiniji od bidermajera od pravog cveća, a prelepi su i ostanu vam zauvek! Pozivnice nam je uradio drug koji radi u štampariji.

Torta je bila iz Anči kolači i bila je prelepa i preukusna! Dekoracija je bila u okviru restorana „Glamour“ čiji je vlasnik pokazao izuzetnu profesionalnost. Bilo nam je zadovoljstvo da sarađujemo sa njim.

Ceo dan je protekao u veselju i trajao je jako dugo. Ali na dobar način. Možda zato što sam morala da ustanem u pola pet zbog frizure. 🙂

Nas dvoje je fotografisao drugar moje sestre (Nemanja Antonijević) koji je za zaista malu nadoknadu (u odnosu na ono što je ovekovečio) napravio najlepše forografije. 

Šminkala me je Milica Božić, a inače je njoj bio 30. rođendan na dan našeg venčanja!

Taj 29. jun će mi ostati u najlepšem sećanju jer sam tada svoj život poklonila osobi koju neizmerno volim i koja mene neizmerno voli. On je moje sve. Šteta što ne možemo da ponovimo!