Novi život u novom stanu – Istražite beogradsku ponudu

Tweet

Interesovanje za stanovima u našoj prestonici ne jenjava. Kakva je trenutno situacija na Beogradskom tržištu, kako se kreću cene, i za koje stanove se kupci najčešće opredjeljuju saznajte u nastavku.

Beogradsko tržište se smiruje

Prošla godina obeležena je padom prodaje nekretnina od oko 30% na teritoriji Beograda. Ovo je unelo nešto nervoze na tržištu, ali i među investitorima. Međutim, ove godine se situacija na tržištu, po svemu sudeći, stabilizuje.

Prvi podatak koji nam govori u prilog stabilizaciji tržišta je da su, u aprilu 2024. izdate su 2723 građevinske dozvole, što predstavlja povećanje od 38,1% u odnosu na isti period prethodne godine. Od ukupnog broja dozvola izdatih u aprilu 80,8% dozvola odnosi se na zgrade, a 19,2% na ostale građevine. Ako se posmatraju samo zgrade, 79,3% dozvola izdato je za stambene, a 20,7% za nestambene zgrade.

Kada je reč o prodaji, prema poslednjim podacima Republičkog geodetskog zavoda tokom prvog tromesečja 2024. ukupna količina novca korišćena za kupovinu nepokretnosti na teritoriji Srbije, iznosila oko 1,5 milijardi evra odnosno nešto više od 29.000 zaključenih ugovora. Ovo je za oko milijardu evra manje u odnosu na isti period 2023. U prvom kvartalu 2024. godine u odnosu na prvi kvartal 2023. godine u je Beogradu zabeležen pad broja kupoprodaja za 216 ugovora odnosno za 3,1%. 

Ovaj blagi pad prodaje je očekivan, s obzrom na to da je tokom 2021. i 2022. godine došlo do nagle ekspanzije tržišta. Do pada je došlo i zbog toga što se sve ređe kao kupci javljaju Ukrajinci i Rusi. 

Aktuelne cene kvadrata i kirija

Kada je reč o cenama, u dosadašnjem periodu godine zadržani su trendovi iz prethodnih godina. Prema podacima sa sajta BeogradskiStanovi.rs prosečna cena kvadratnog metra u Beogradu, u opštinama koje se ne smatraju prigradskim, u starogradnji se kreće oko 2100 evra, a novogradnje oko 2400 evra.

U prvom kvartalu 2024. najskuplji stanovi u Beogradu  bili su, sada već očekivano, u Beogradu na vodi  sa cenom od 4545 evra po m², zatim u delovima Vračara i Starog Grada, ulice Strahinjića Bana, Knez Mihailova i oko Studentskog parka. 

Novogradnja u Mirijevu i Karaburmi iznosi između 2.000 i 2.400, pri čemu je Mirijevo jeftinije. Cene kvadrata u sve popularnijem Surčinu kreću se oko 1.770 evra. Kao naselja sa povoljnijim cenam izdvajaju se periferne opštine kao što su Lazarevac, Obrenovac i sve traženija Krnjača gde se stanovi lako mogu pronaći po ceni ispod 1500 evra po kvadratu.

Kada je reč o kirijama, u globalu posmatrano za teritoriju Beograda, za jednu garsonjeru potrebno je izdvojiti 300 evra, za jednosoban stan oko 400 evra, a za dvosoban 600 i više. Naravno na konkretnu cenu utiču brojni faktori, pre svega lokacija, zatim da li se radi o staroj ili novoj gradnji, ali i od opremljenosti samog stana. 

Kada je reč o lokacijama, stanovi oko Vukovog spomenika su zbog povoljne lokacije i blizine fakulteta tradicionalno popularni, pa je stoga i njihova cena nešto viša. Tako je za garosenjeru na toj lokaciji potrebno izdvojiti oko 400 evra, dok je za neke stanove veće kvadrature neophodno izdvojiti i do 700-800

Sa druge strane, lokacije poput Karaburme, Mirijeva, Rakovice pružaju povoljnije cene stanova u pa se tako u tim delovima grada stan može pronaći i za 300 evra.

Novogradnja sve češći prvi izbor

Kada je reč o tome koje stanove kupci najčešće biraju, u pogledu strukture i kvadrature stanova, nema promena. I dalje su najtraženiji dvosobni stanovi, čija kvadratura se kreće, po Pravilniku o uslovima i normativima za projektovanje stambenih zgrada i stanova, od 48 do 56 m². Međutim kada je reč o tome da li se bira starogradnja ili novogradnja, došlo je do izvesnih promena.

Naime, ističe se da su sada kupci ti koji preuzimaju dominantniju poziciju na tržištu. U skladu sa tim sve je manje kupovine “iz nužde”. U takvim okolnstima, kupci se sve češće opredeljuju za novogradnju i nekoliko je razloga za to. 

Pre svega značajan faktor je povrat PDV-a koji važi samo za stanove u novogradnji. Kupce odbija i činjenica sve da su cene starogradnje i novogradnje sve sličnije. I poslednji faktor su cene radova, koje sve više dok je uz to sve teže pronaći majstore za renoviranje stanova.

U prilog “popularnosti” novogradnje govori i podatak da je udeo prometa novogradnje u Beogradu bio čak 48% tokom poslednje četiri godine, dok je na nivou EU on iznosio tek oko petine.

Ipak, treba istaći da će sa stabilizacijom tržišta, starogradnja sasvim izvesno naći svoje kupce, s obzirom na to da je kupovina stana i dalje jedan od najisplativijih načina za ulaganje deviza u Srbiji. Pored toga, lokacija je vrlo često presudan faktor za kupovinu stana, te će tako starogradanja na dobroj lokaciji uvek imati kupca.

Za konačan sud o stanju na tržištu ove godine, ostaje da sačekamo da se završe treći i četvrti kvartal, kada je tržište nekretnina kod nas, tradicionalno najaktivnije.