Kojih običaja da se pridržavam?

Venčanje je radosno okupljanje kako za one koji se venčavaju, tako i za njima bliske osobe. Ono je, takođe i ceremonija i u različitim kulturama postojali su različiti tradicionalni obredi i gestovi za tu priliku. Neki od tih tradicionalnih običaja upražnjavaju se i danas, što ponekad može da napravi probleme, naročito ako mladenci imaju drugačije nasleđe.

Venčanja među partnerima koji su podizani na različit način (vernici su ili nisu vernici, podizani su konzervativno ili nekonvencionalno, pripadaju različitim verama, narodima, rasama, kulturama…) danas nisu naročito retka. Prilikom spajanja različitih može da dođe do napetosti. Nekada naročite napetosti nema, porodicama je važno samo da se njihov sin ili ćerka venčavaju s dobrom osobom, ali nekada se porodicama ne dopada to što će njihovo dete biti u braku s nekim ko se razlikuje od njih. A jedna od različitosti mogu da budu i drugačiji tradicionalni običaji prilikom venčanja, običaji koji najčešće ne smetaju sami po sebi, ali koji jasno i nedvosmisleno ukazuju na to da tu ima nešto drugačije. Mogući rezultat je da vi želite da se pridržavate nekog običaja, čak ne ni toliko jer vam je bitan kao takav, nego ga smatrate simpatičnim i bezazlenim – a voljena osoba se protivi tome jer bi njeni roditelji mogli da se osete uvređeno. Šta u takvoj situaciji? I koji su uopšte tradicionalni običaji kojih vredi pridržavati se? Odgovor na drugo pitanje jeste da vredi pridržavati se običaja koji su vama ili nekom vama bliskom bitni, za ostalo manje-više, može, a i ne mora. A odgovor na prvo pitanje jeste da je bolje odustati od nečega što vam nije zaista bitno nego uvrediti roditelje voljene osobe.

Šta kada je pomenute principe nemoguće uskladiti? Kada bi neki običaj koji je bitan vama ili voljenoj osobi uvredio porodicu voljene osobe ili voljenu osobu, ili vašu porodicu ili vas? A odustajanje od tog običaja bi osoba koja odustaje i/ili njegova/njena porodica smatrali uvredljivim? Tu na scenu stupa dogovor. Prvenstveno dogovor s voljenom osobom (jer vi i on ili ona treba ne samo da se venčate već i da posle toga živite zajedno), a po potrebi i konsultacija s obe porodice o kompromisu koji bi obe strane smatrale prihvatljivim.

Tamo gde su ljudi razumni, nekakav dogovor će svakako biti moguć; tamo gde to baš i nije slučaj sa svima koji su u toj priči, preostaje vam da s voljenom osobom nekako pregrmite trzavice oko venčanja, a zatim da uplovite u bračne vode i nastavite s onakvim životom kakav vas dvoje želite.

Pogledajte ostale tekstove iz rubrika Svadbeni običaji i Crkveno venčanje.

izvor: krstarica